Testament (Zaveštanje) je dokument kojim neko lice raspodeljuje svoju imovinu za slučaj smrti u zakonom određenom obliku. Uslovi za sastavljanje testamenta (Zaveštanja) su starost od petnaest ili više godina, kao i sposobnost za rasuđivanje.
Testament (Zaveštanje) može biti sastavljen u više različitih oblika, od kojih su neki: svojeručni testament, pismeni testament pred svedocima, sudski testament, konzularni testament, međunarodni testament, usmeni testament i javnobeležnički testament.
U praksi preporučujemo da se testament uvek sastavi u pisanom obliku, pred svedocima, ili da se overi pred javnim beležnikom. Prilikom sastavljanja testamenta važno je da se nesumnjivo potvrdi da je lice koje sastavlja testament imalo ozbiljnu, stvarnu i slobodnu volju za sastavljanje testamenta (zaveštanja), što potvrđuju prisutni svedoci i/ili javni beležnik. Ovim putem se postiže najveća moguća pravna sigurnost i osigurava da testament ostane na snazi i da kasnije treća lica ne mogu da osporavaju testament.
Ukoliko je testament sastavljen uz prisustvo mana volje, testament se može poništavati pred nadležnim sudom.
Testamentom (zaveštanjem) se može postaviti jedan ili više naslednika. Takođe se testamentom može narediti osnivanje zadužbine, i odrediti sredstva za postizanje cilja zadužbine. Testamentom se naslednicima mogu postaviti i određeni uslovi i rokovi, a takođe se naslednicima može naložiti da nešto učine ili da se uzdrže od nečega što bi inače imali pravo da učine.
Testament se uvek može opozvati (odustajanje od testamenta), čime testament prestaje da važi.
Testamentom se mogu isključiti iz nasleđivanja zakonski naslednici, međutim, oni u tom slučaju imaju pravo da zahtevaju nužni nasledni deo, koji je manji od naslednog dela koji bi im pripao da ne postoji testament.
Prilikom sastavljanja testamenta (zaveštanja najbolje je konsultovati se sa stručnim licem odnosno advokatom, kao i u slučajevima kada je potrebno da se testament poništava pred sudom, u kojem slučaju se podnosi tužba za poništaj testamenta. Izradi testamenta potrebno je pokloniti posebnu pažnju kako bi se na najbolji mogući način zaštitila prava stranaka a što je od velikog značaja da bi se izbegli svi eventualni sporovi.
Kako bi lice moglo da sačini testament potrebno je da ono bude sposobno za rasuđivanje u momentu pisanja testamenta te eventualni kasniji gubitak nesposobnosti ne može da utiče na njegovu punovažnost. Ipak, izuzetno, ukoliko su se izmenile prilike koje su predstavljale zaveštaočaveu odlučujuću pobudu mogu dovesti do toga da se pojedine odredbe ili pak celo zaveštanje stavi van snage.
Budući da zaveštanje predstavlja strogo formalnu, ličnu i opozivu izjavu volje, jasno je da je zaveštalac u svakom momentu slobodan da odstupi od svog ranijeg mišljenja i da opozove svoj raniji testament. Zaveštalac to ne mora učiniti na izričit način sačinjavanjem određene odredbe, nego može sačiniti novi testament kojim će de facto kasniji testament opozvati raniji testament u onom delu u kojem postoji razlika.
Na primer, ukoliko u prvom testamentu automobile ostavi svojoj ćerki a u drugom sinu, u tom slučaju automobile će nakon očeve smrti pripasti njegovom sinu.
Prisustvo advokata nije nužno prilikom sastavljanja testamenta ali je svakako korisno za ostavioca s obzirom da na taj način eliminiše mogućnost da njegovo zaveštanje ostane bez pravnog dejstva i to samo iz razloga neke omaške koju je prevideo. Naime, budući da zakonodavac propisuje strogu formu zaveštanja prisustvo advokata omogućava da zaveštalac bude siguran da je ispoštovao datu formu i da će njegova volja egzistirati nakon njegove smrti. Takođe, neretko se zaveštalac odlučuje da advokatskoj kancelariji poveri čuvanje svog testamenta i na taj obezbedi sigurno mesto za svoje zaveštanje.
Sposobnost za rasuđivanje predstavlja jedan od dva nužna elementa kako bi nekom licu bila priznata sposobnost izjavom svoje volje sačini testament. Tako upravo iz razloga kako bi se osiguralo opstanak testamenta preporučuje se neuropsihijatrijsko veštačenje kada su u pitanju starija lica odnosno lica sklona demenciji ili se eventualno u budućnosti može očekivati psihička destabilizacija ličnosti.
U zavisnosti da li se radi postoje razlozi za rušljivost ili ništavost zaveštanja zakon predviđa rok odnosno isključuje postojanje roka za poništaj testamenta. Naime, kada je reč o ništavosti testamenta na nju pazi sud po službenoj dužnosti u toku celog postupka i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice iz tog razloga se pravo na isticanje ništavosti ne gasi.
Suprotno tome, poništaj zaveštanja iz razloga rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes i to u zakonom predviđenom roku od godinu dana od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja testamenta i to prema savesnom licu. Međutim, kada je reč o nesavesnom licu rok za poništaj zaveštanja je znatno duži te se može zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.
Opšta apsolutna sposobnost postoji ako su zaveštajni svedoci pismeni, punoletni I poslovno sposobna lica, dok se relativna sposobnost vezuje za određene oblike testamenta. Tako kod alogafskog testamenta svedoci moraju znati jezik na kome je zaveštalac izjavio da je reč o njegovom zaveštanju i da ono predstavlja njegovu poslednju volju u suprotnom neće biti ispunjen uslov u pogledu svedočenja kod ovog oblika testamenta.
Kod pismenih oblika zaveštanja postoji izvestan krug lica koi ne mogu biti zaveštajni svedoci u predmetnom zaveštanju. Tako se u toj ulozi ne mogu javiti zaveoštaočevi krvni srodnici u pravoj licniji, pobočni srodnici do četvrtog stepena srodstva, tazbinski srodnici do drugog stepena srodstva, srodnici po usvojenju, surpužnik, bivši supružnik, vanbračni partner ili bivši vanbračni parner, staralac i bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.
Nužni deo predstavlja pravo zakonskih naslednika da zahtevaju određen deo zaostavštine pa čak I protivno volji koju je ostavilac izrazio u zaveštanju ili pak poklonu. Institutitutom nužnog naslednog dela zakonodavac je uveo izvestan stepen pravne sigurnosti i zaštite srodnika zaveštaoca odnosno nužnih naslednika. Međutim krug nužnih naslednika nije paušalno određen pa u njih spadaju samo oni zakonski naslednici čije se pravo izvlači direktno iz zakona i to u zakonom određenom redu.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.