Ugovor o zajmu je vrsta ugovora koji zaključuju dve ugovorne strane - zajmodavac i zajmoprimac.
Zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu preda u svojinu određeni novčani iznos ili određenu količinu zamenljivih stvari, a zajmoprimac je dužan da mu nakon proteka određenog vremenskog perioda vrati novac koji je dobio na zajam ili istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Ugovor o zajmu je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, te prema tome spada u red imenovanih ugovora. Za nastanak pomenutog ugovora potrebna je saglasnost volja između zajmodavca i zajmoprimca.
Ugovor o zajmu je dvostrano obavezan, što znači da obe strane moraju ispuniti svoje obaveze, koje su unapred poznate i utvrđene ugovorom.
Reč je o neformalnom ugovoru, za čije postojanje nije nužna pismena forma, a takav ugovor po svojoj prirodi može biti teretan ili besteretan, u zavisnosti od toga da li je njime ugovoreno da se pored glavnice, vraća i kamata.
Kada se sastavlja ugovor o zajmu, potrebno je navesti podatke o ugovornim stranama, tj. zajmoprimcu i zajmodavcu. Pored toga, ugovor o zajmu bi trebalo da sadrži i sledeće elemente:
Postoji nekoliko vrsta zajmova koji su predviđeni zakonom, a u praksi se najčešće na zajam daje određeni novčani iznos ili neka druga zamenljiva stvar. Postoji i namenski zajam kod kojeg se ugovorom o zajmu određuje svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac.
Koja su prava i obaveze zajmodavca i zajmoprimca?
Zajmodavac je dužan da zajmoprimcu preda određenu stvar, u roku koji je dogovoren. Ukoliko rok između ugovornih strana nije određen, u tom slučaju se stvar koja je predmet Ugovora o zajmu predaje onda kada zajmoprimac to zatraži.
Ukoliko je pozajmljena stvar imala neke materijalne nedostatke usled kojih bi zajmoprimcu bila pričinjena šteta, u tom slučaju zajmodavac će biti u obavezi da tu štetu nadoknadi.
Takođe, ako je u pitanju zajam bez naknade, te pod uslovom da su materijalni nedostaci bili poznati zajmodavcu, a o njima nije obavestio zajmoprimca, zajmodavac je dužan da nadoknadi štetu ukoliko ista nastane.
Sa druge strane, zajmoprimac ima pravo da traži predaju stvari koja je predmet ugovora o zajmu, u ugovorenom roku.
Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri meseca od trenutka kada je zajmodavac bio u obavezi da preda određenu stvar, a u svakom slučaju za godinu dana od zaključenja ugovora o zajmu.
Ukoliko se naknadno utvrdi da usled loše finansijske situacije, zajmoprimac ne bi bio u mogućnosti da vrati zajam, zajmodavac može da odbije ispunjenje svoje obaveze i odbije predaju obećane stvari. Međutim, ako zajmoprimac ili neko drugo lice, za njega pruži dovoljno obezbeđenje da će zajmoprimac ipak biti u mogućnosti da vrati zajam, u tom slučaju, zajmodavac je dužan da izvrši svoju obavezu i preda stvar koja je predmet ugovora o zajmu.
Zajmoprimac ima pravo da odustane od ugovora i pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, s tim da ukoliko bi time zajmodavcu prouzrokovao štetu, dužan je da mu pričinjenu štetu nadoknadi.
Kako je već pomenuto, pored beskamatne pozajmice, ugovorom o pozajmici se može dogovoriti da zajmoprimac pored glavnice plaća i kamatu.
Kod ugovora u privredi, pravna lica duguju kamatu čak i ukoliko ona nije ugovorom o zajmu izričito ugovorena.
Ugovorne strane se najčešće same međusobno dogovore koliko će kamata iznositi. U tom slučaju, važno je da ugovorena kamata ne bude u suprotnosti sa imperativnim zakonskim normama kao i da odgovara načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja ugovornih strana. Ukoliko kamata nije ugovorena, tada se primenjuje zakonska zatezna kamata.
Kako je regulisan povraćaj pozajmice?
Zajmoprimac je u obavezi da vrati pozajmicu u roku i iznosu koji je ugovoren.
Ako ugovorne strane nisu odredili rok za vraćanje zajma, zajmoprimac je dužan da vrati zajam po isteku roka koji ne može biti kraći od dva meseca, računajući od momenta kada zajmodavac zatraži da mu se zajam vrati.
Naravno, zajam može biti vraćen i pre roka koji je određen, ali je zajmoprimac u tom slučaju dužan da zajmodavca unapred obavesti o svojoj nameri i da mu nadoknadi štetu koja je eventualno pričinjena.
Pretpostavimo da u zajam nije dat novac već druga stvar, a dogovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, u tom slučaju, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili određeni novčani iznos koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje.
Isto važi i kada je nemoguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Zakon o obligacionim odnosima posebno ne navodi neki specijalni rok zastarelosti koji važi kod Ugovora o zajmu, te se u tom slučaju primenjuje opšti rok zastarelosti potraživanja, prema kojem potraživanja zastarevaju za 10 godina.
U situaciji u kojoj zajmoprimac nije postupio u skladu sa obavezom iz ugovora o zajmu, te nije vratio ono što je primio na zajam u ugovorenom roku, oštećeno lice odnosno zajmodavac može prvo da se obrati zajmoprimcu sa Opomenom pred tužbu.
Na pomenuti način, zajmodavac će pokušati vansudskim putem da od zajmoprimca vrati ono što mu je dao po osnovu zajma. U suprotnom, zajmodavac ima pravo da pred nadležnim sudom podnese tužbu za naplatu duga.
U okviru podnete tužbe,, zajmodavac može da traži i privremenu meru kojom bi obezbedio novčano potraživanje na pokretnim ili nepokretnim stvarima dužnika.
Na pomenuti način se obezbeđuje postojeći dug i sprečava onemogućavanje njegove naplate.
Kako se pravno zaštiti kod zajma?
Davanje novca na zajam bez pisanih tragova - poput ugovora, potvrde, priznanice, razmenjenih poruka na telefonu, teško je dokazivo i krajnje nesigurno za zajmodavca.
Zato je preporuka advokata prilikom davanja zajma da ugovor o zajmu bude zaključen u pismenoj formi, te da ga ugovorne strane potpišu ili bar da postoji neki pisani trag o postojanju zajma, a sve u cilju lakšeg dokazivanja da je zajam zaista učinjen.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.