Porodičnim zakonom Republike Srbije predviđena je zakonska obaveza roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo ili u slučaju zajedničkog starateljstva- onog roditelja sa kojim dete ne živi, da plaća određeni mesečni iznos na ime izdržavanja deteta- alimentaciju, a koja obaveza je utvrđena sudskom presudom.
U slučaju kada roditelj koji je davalac izdržavanja ne izvršava svoju obavezu, odnosno ne plaća alimentaciju, može se pokrenuti postupak prinudne naplate alimentacije.
Visina izdržavanja može biti određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu, ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, poput zarade roditelja koji je davalac izdržavanja, ukoliko je isti zaposlen.
Važno je napomenuti da obaveza izdržavanja deteta postoji čak i u slučaju kada roditelj koji je obavezan presudom da plaća alimentaciju nije u radnom odnosu.
Da bi se mogao pokrenuti postupak prinudne naplate alimentacije, neophodno je da je sudska odluka kojom je jasno utvrđena obaveza plaćanja određenog novčanog iznosa na ime izdržavanja deteta pravnosnažna i izvršna.
Neplaćanje alimentacije, odnosno izbegavanje izvršavanja obaveze plaćanja alimentacije, ima i svoju građanskopravnu i krivičnopravnu stranu.
Naime, u prvom slučaju, primalac izdržavanja može prinudno da naplati sve neisplaćene novčane iznose na ime alimentacije, i to zajedno sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
U drugom slučaju, neplaćanje alimentacije ima i svoju krivičnopravnu dimenziju, budući da nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, za osnovni oblik ovog dela predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.
Uobičajeno je da krivični postupak započinje podnošenjem krivične prijave od strane primaoca izdržavanja odnosno zakonskog zastupnika maloletne dece, ili to čini njihov advokat.
U praksi se pokazalo da je ovo najefikasniji način naplate alimentacije od roditelja koji izbegava obavezu davanja izdržavanja, utvrđenu sudskom odlukom.
Ovo krivično delo se inače goni po službenoj dužnosti, a kada sud proglasi okrivljenog krivim, može da mu naloži isplatu svih neisplaćenih alimentacija i buduće redovno izmirivanje obaveza izdržavanja deteta, pod pretnjom kažnjavanja.
Postupak prinudne naplate alimentacije podrazumeva podnošenje predloga za izvršenje nadležnom sudu.
Nakon što sud donese Rešenje o izvršenju, nadležni javni izvršitelj preuzima realizaciju prinudne naplate alimentacije iz imovine dužnika (davaoca izdržavanja).
Prinudna naplata se može odnositi ne samo na naplatu glavnice duga odnosno na naplatu svakog pojedinačnog mesečnog iznosa alimentacije koji nije blagovremeno plaćen, nego i na zakonsku zateznu kamatu na svaki neisplaćeni mesečni novčani iznos alimentacije.
Takođe, treba imati u vidu da će u navedenom slučaju, dužnik- davalac izdržavanja morati da snosi i troškove izvršnog postupka.
Kao što smo već pomenuli, iako je davalac izdržavanja nezaposleno lice, pomenuta okolnost nije opravdanja za nedavanje izdržavanja. Ukoliko davalac izdržavanja nema neki vid primanja, postoji niz mogućnosti na osnovu kojih javni izvršitelj može da naplati novčani iznos potraživanja, uključujući plenidbu i prodaju pokretnih stvari koje pripadaju roditelju koji je u obavezi da plaća alimentaciju.
Naplata alimentacije se može izvršiti na sledeći način:
Obaveza plaćanja alimentacije traje do detetove 18–te godine, dok punoletno dete koje je na redovnom školovanju ima pravo na izdržavanje najkasnije do navršenih 26 godina života.
Često se dešava da roditelj koji je presudom obavezan da plaća određeni novčani iznos na ime izdržavanja svog deteta, svoju obavezu ne izvršava u potpunosti ili je pak izvršava ali delimično, s vremena na vreme.
U navedenim slučajevima najbolje je da se obratite advokatu za porodično pravo koji će Vam svojim iskustvom i stručnim znanjem pružiti neophodnu pravnu pomoć i olakšati pokretanje postupka izvršenja.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.
Saznajte više o vašim pravima.