Zaveštanje je ništavo ukoliko je ono protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima te takva povreda predstavlja opštu ništavost.
Takođe, ništavo će biti i zaveštanje koje je sačinilo lice koje u vreme sačinjavanja nije navršilo 15 godina života ili je lišeno poslovne sposobnosti iz razloga što nije sposoban za rasuđivanje.
Sem navedenog, sud će proglasiti zaveštanje ništavim i u koliko je isto falsifikovano, s tim da je nephodno utvrditi postojanje namere falisifikovanja u konkretnom slučaju, budući da u pojedinim situacijama (zbog uslovljenosti zakonom propisanih formi testamenta) navedeno postupanje može da proizvede posledice relativne rušljivosti ali ne i apsolutne ništavosti testamenta kao što je to reč kod falsifikovanja.
Ništavost neke odredbe ne povlači za sobom i ništavost celog zaveštanja ako ona testament može opstati i bez nje, odnosno ako sporna odredba nije predstavljala odlučujuću pobudu zbog koje je zaveštalac i sačinio navedeno zaveštanje.
U Zakonu o nasleđivanju, izričito je previđena ništavost sledeći odredbi u testametnu:
Na ništavnost zaveštanja, odnosno testamenta, pazi sud po službenoj dužnosti, ali isto tako se na ništavost može pozvati svako zainteresovano lice, podnošenjem tužbe nadležnom sudu.
Takođe, neophodno je naglasiti da se u slučaju poništaja testamenta primenjuje zakonski red nasleđivanja.
Prema pozitivnim nasleno-pravnim normama ne postoji zakonom predviđen rok za isticanje ništavosti budući da je reč o ustanovi kojom je ustanovljena radi zaštite opšteg i javnog interesa na kojim počiva nasledno pravo.
Takođe, potrebno je istaći da ukoliko sud proglasi zaveštanje ništavim, u tom slučaju smatraće se da isto nikada nije ni bilo sačinjeno.
Veoma bitnu razliku u odnosu na prethodno navedeno predstavlja rušljivo zaveštanje, odnosno testamenta.
Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.
Kada je reč o zaveštajnoj nepososbnosti ona će predstavljati razlog rušljivosti ugovora ukoliko je zavšetanje sačinilo lice koje je nesposobno za rasuđivanje ali nije lišeno poslovne sposobnosti.
Nadalje, mana volje znači da je zaveštanje sačinjeno pod prevarom ili zabludom, prunudom, pretnjom.
U pogledu oblika i uslova zaveštanja potrebno je istaći da povreda forme testamenta predstavlja razlog za rušljivost testamenta.
Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja i to prema savesnom licu. Prema nesavesnom licu poništaj zaveštanja može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.
Rušljivost zaveštavanja, može da traži samo lice koje za to ima pravni interes (kao što su to zakonski naslednici, lica koja su bila naslednici po osnovu ranijeg testamenta koji je kasnije opozvan i sl. ), podnošenjem tužbe nadležnom sudu u zakonom predviđenom roku. Budući da se radi o osetljivim pitanjima, gde su često upleteni zamršeni porodični odnosi, prilikom sastavljanja pomenute tužbe i vođenja postupka neophodna je stručna pomoć kako bi se decidno utvrdilo povređeno pravo i pravilno postavio tužbeni zahtev koji je preduslov za uspešno okončanje postupka.
Kontaktirajte nas
Radujemo se što ćemo vas upoznati.