Oportunitet je koristan institut za pravosudni sistem iz razloga što omogućava rasterećenje sudova, smanjenje troškova krivičnih postupaka, kao i izbegavanje vođenja krivičnog postupka protiv lica prema kojima nije nužno izricanje krivičnih sankcija. Na ovaj nači omogućeno je da osumnjičeni ne budu krivično gonjeni ukoliko ispune određene obaveze.

Šta je oportunitet?

Oportunitet ili odlaganje krivičnog gonjenja, podrazumeva ovlašćenje javnog tužioca da ne preduzme krivično gonjenje protiv učinioca krivičnih dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, pod uslovom da osumnjičeni ispuni obavezu koju mu je javni tužilac naložio.

Ovaj institut je relativno nov u našem pravnom sistemu i propisan je članom 283. Zakonika o krivičnom postupku i u praksi se često primenjuje kod pojedinih krivičnih dela.

Posebno je opravdan za lica koja nisu prethodno bila osuđivana i koja nisu sklona činjenju krivičnih dela, te iz tog razloga možemo reći da predstavlja "oproštaj za počinjene greške".

Kada može da se odloži krivično gonjenje u Srbiji?

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, javni tužilac može da odloži krivično gonjenje za dela koja su kažnjiva novčanom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina, pod uslovom da je u roku koji je odredio postupajuči javni tužilac, a koji ne može biti duži od godinu dana, osumnjičeni ispunio jednu ili više obaveza koje su mu bile naložene. 

Reč je o obavezavama koje uključuju:

Ukoliko osumnjičeni ispuni naloženu obavezu u određenom roku, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu.

Kada se može primeniti oportunitet?

Važno je napomenuti da primena oportuniteta zahteva pristanak osumnjičenog, ali ne i pristanak oštećenog. Ako osumnjičeni smatra da nije kriv, nije obavezan da prihvati ovaj institut, a dalji postupak će se odvijati u sudskom postupku nakon istrage. 

U svakom slučaju pristanak osumnjičenog na primenu ovog instituta nikako ne znači njegovo priznanje krivice za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, niti će sud taj pristanak uzeti u obzir na bilo koji način tokom postupka ili prilikom donošenja presude, ukoliko primena instituta ne uspe, te redovan postupak bude nastavljen. 

Iz tog razloga je javnom tužiocu povereno diskreciono pravo da odluči da li će primeniti odlaganje krivičnog gonjenja, uzimajući u obzir raniju osuđivanost osumnjičenog, prirodu krivičnog dela, lične i porodične prilike osumnjičenog i druge okolnosti kojima se vodi prilikom odmeravanja krivične sankcije.

Obično se u praksi primenjuje ukoliko osumnjičeni ranije nije bio osuđivan, niti je oportunitet prema njemu bio primenjen. Izuzetak od navedenog se može javiti kod krivičnog dela nedavanja izdržavanja, jer je u tom slučaju najvažniji interes maloletnog lica.

Institut oportuniteta može da se primeni do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku, prema najšire prihvaćenoj praksi. Međutim, nakon ovog trenutka, oportunitet više nije moguće primeniti.

Koji je postupak odlaganja krivičnog gonjenja?

Kada Ministarstvo unutrašnjih poslova ili oštećeni podnese krivičnu prijavu protiv osumnjičenog, ta prijava se dostavlja tužilaštvu.

Nakon toga, tužilac prvo poziva osumnjičenog da pristupi u tužilaštvo ili da se pismeno izjasni. Zatim mu tužilac predočava da se protiv njega može odložiti krivično gonjenje ukoliko pristane da ispuni jednu ili više ponuđenih obaveza, navodeći vrstu obaveze i u kom roku obaveza treba da se izvrši.

Osumnjičeni se zatim izjašnjava da li prihvata ili ne prihvata da ispuni naloženu obavezu. Ako je prihvati, tužilac donosi naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja koja sadrži obavezu koju osumnjičeni treba da izvrši, rok i druge potrebne podatke. 

Kada osumnjičeni ispuni naloženu obavezu, dokaz o tome se dostavlja tužilaštvu (na primer, uplatnica), ili organ koji je sprovodio meru obaveštava tužilaštvo da je osumnjičeni postupio po naredbi i ispunio obavezu.

Ako je obaveza ispunjena u skladu sa naredbom, krivična prijava protiv osumnjičenog se odbacuje, bez prava oštećenog na prigovor protiv ove odluke. U navedenom slučaju, osumnjičeni se ne vodi u kaznenoj evidenciji.

Kako se određuje nadoknada štete kod oportuniteta?

Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja se najčešće određuje naknada štete oštećenom i plaćanje određenog iznosa u korist humanitarnih organizacija, fonda ili javne ustanove radi otklanjanja štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela.

Odlaganje krivičnog gonjenja znači da javni tužilac može da odloži krivično gonjenje. Potom se okrivljenom daje rok da ispuni preuzete obaveze.

Rok za ispunjenje obaveza određenih naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja ne može biti duži od godinu dana i određuje ga tužilaštvo. Ako okrivljeni ispuni sve obaveze u zakonom predviđenom roku, tužilaštvo će odbaciti krivičnu prijavu.

Međutim, ako obaveze ne budu ispunjene u roku koji je određen za izvršenje naložene obaveze, tužilaštvo će nastaviti krivični postupak protiv osumnjičenog.

Da li je prihvatanje oportuniteta pravi izbor za osumnjičene?

Oportunitet ima svoje prednosti, poput ubrzanja postupka, smanjenja troškova i olakšavanja celokupnog procesa. Međutim, kada okrivljeni prihvati oportunitet, on se odriče prava na suđenje, predlaganje i izvođenje dokaza. 

Odluka o primeni oportuniteta se donosi nakon što se:

Oštećeni nema pravo da podnese prigovor višem javnom tužiocu nakon što je krivična prijava odbačena usled izvršenja naložene obaveze od strane osumnjičenog. U tom slučaju, oštećeni može ostvariti svoja prava u parničnom postupku u kojem će postaviti imovinsko pravni zahtev.

Kako iskoristiti oportunitet uz pomoć advokata?

Institut oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja, može osumnjičenom da predloži javni tužilac, te ukoliko se sa navedenim saglasi osumnjičeni, tužilac donosi naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja u koju će uneti obavezu koju je osumnjičeni dužan da izvrši kao i rok u kojem će istu ispuniti. Međutim, ukoliko primenu oportuniteta ne predloži javni tužilac, a osumnjičeni ima angažovanog branioca, u tom slučaju advokat može da proceni i da savet da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi propisani zakonom, te da predložiti odlaganje krivičnog gonjenja. Dakle, u navedenom slučaju možemo videti koliko je ključna i uloga branioca u postupku pred javnim tužilaštvom.