Poreski tretman freelancer-a u Srbiji: šta je obaveza, šta izbor, a šta rizik
Frilenseri u Srbiji više nisu pravno nevidljivi. Od 2022. godine uveden je formalan sistem samooporezivanja preko portala Poreske uprave, što znači da svaki prihod ostvaren iz inostranstva, preko digitalnih platformi, preduzeća ili direktnih klijenata, podleže obračunu poreza i doprinosa.
Za razliku od perioda, kada nisu postojala jasna pravila i kada su inspekcije retroaktivno teretile frilenisere za više godina unazad, sada postoji model. Međutim, kako pokazuju izveštaji medija i iskustva frilensera, sistem je i dalje složen i zahteva razumevanje procedura pre nego što se pristupi prijavi prihoda.
Ko se smatra frilenserom prema Poreskoj upravi?
Poreska uprava ne koristi termin frilenser u zakonskim propisima. Prema zvaničnom portalu Poreske uprave Srbije (frilenseri.purs.gov.rs), frilenser je svako fizičko lice koje je rezident Srbije koje ostvaruje prihod iz inostranstva, i to kroz:
- Pružanje usluga (dizajn, IT, pisanja sadžaja, konsultantske usluge),
- Prihode preko freelance platformi,
- Autorske honorare,
- Prodaju digitalnih proizvoda.
Nije važno da li je aktivnost povremena ili stalna, niti koliki je iznos priliva. Jedino je relevantno da novac dolazi iz inostranstva i da se uplaćuje fizičkom licu. Ovo je osnova za utvrđivanje poreza na prihod iz inostranstva.
Kada nastaje poreska obaveza?
Poreska obaveza nastaje u trenutku kada prihod legne na račun, bez obzira na platformu (Payoneer, Wise, devizni račun u banci). Nije bitno kako klijent uplaćuje, prihod se oporezuje na osnovu priliva.
Kada prihod legne na račun, frilenser ima tri obaveze:
- Da prijavi prihod Poreskoj upravi,
- Da izabere model oporezivanja,
- Da uplati porez i doprinose u rokovima koje sistem prikaže.
Da li frilenseri moraju da prijave prihod?
Da. Prihod iz inostranstva smatra se oporezivim prihodom fizičkog lica i mora da bude prijavljen Poreskoj upravi. Prijava se podnosi elektronski putem portala Poreske uprave Republike Srbije (purs.gov.rs), kroz modul: “Samostalna prijava prihoda od freelancinga“.
Postupak prijave izgleda ovako:
- Unese se iznos priliva,
- Izabere valuta u kojoj je prihod primljen,
- Označi datum priliva.
Portal automatski izračunava porez i doprinose prema unetim podacima, ali frilenser snosi potpunu odgovornost za tačnost prijave i odabranog modela oporezivanja.
Modeli oporezivanja frilensera: Model A i Model B
Prilikom prijave svakog priliva iz inostranstva, frilenser bira koji će model oporezivanja primeniti. Model nije vezan za celu godinu. Svaki mesec je zaseban poreski događaj. To omogućava optimizaciju obaveza prema visini mesečnog prihoda.
Ovo je važna razlika u odnosu na preduzetničku delatnost jer frilenser ne potpisuje ugovor za jedan model. Može da menja model iz meseca u mesec.
To znači:
Ako je prihod jednog meseca manji, može da se primeni model sa većim priznatim troškovima,
Ako je prihod drugog meseca veći, primenjuje se model koji omogućava odbitak stvarnih troškova i doprinosa.
Na taj način frilenser sam upravlja poreskim opterećenjem.
Model A: primena normiranih troškova (paušalni odbitak)
- Pogodniji za manje ili neredovne prilive.
- Ne zahteva dokumentovanje troškova.
U ovom modelu, deo prihoda se automatski priznaje kao trošak, bez dostavljanja računa.
| Model |
Profil prihoda |
Poreska osnovica |
| Model A |
Manji prihodi, povremeni projekti |
Oporezivo je 57% prihoda, dok se 43% prihoda priznaje kao paušalni trošak |
Primer: Ako frilenser naplati 600 €, porez se obračunava na 342 € (57% od 600 €), a 258 € se priznaje kao trošak.
Ovaj model je jednostavniji i namenjen je onima koji nemaju velike mesečne izdatke vezane za posao.
Model B: priznati stvarni troškovi plus odbitak doprinosa
- Pogodniji za veće prihode
- Dopušta priznavanje troškova uz dokumentaciju
U ovom modelu poreska osnovica se dobija nakon:
- Oduzimanja doprinosa,
- Oduzimanja troškova koji se mogu dokazati (softver, oprema, saradnja, računovodstvo).
| Model |
Profil prihoda |
Poreska osnovica |
| Model B |
Veći prihodi, kontinuiran rad |
Porez se obračunava na iznos nakon odbitka doprinosa i troškova |
Ovaj model je povoljniji za frilensere koji imaju značajne troškove rada, investiraju u opremu ili ostvaruju stabilne mesečne prihode.
Koja je praktična prednost biranja modela svaki mesec?
Frilenser može da prilagodi model realnom stanju prihoda i troškova za taj mesec.
Primer:
- Januar — mali projekat: Model A smanjuje osnovicu jer se priznaje 43% troškova;
- Februar — veliki projekat, kupljena nova oprema: Model B omogućava priznavanje stvarnih troškova.
Na taj način se izbegava situacija u kojoj jedan veliki projekat automatski povlači visoke poreske obaveze za čitavu godinu.
Šta se dešava ako se prihod ne prijavi?
Neprijavljeni prihod ne nestaje iz sistema. Ako frilenser ne podnese prijavu, Poreska uprava može naknadno da utvrdi obaveze za više prethodnih godina unazad. U tom slučaju sledi:
- Retroaktivna naplata poreza: utvrđuje se ukupan iznos poreza koji je trebalo da bude plaćen.
- Obračun zatezne kamate: obračunava se za svaki dan kašnjenja, što značajno povećava dug.
- Prekršajni postupak: može da dovede do dodatnih troškova postupka i novčanih kazni.
Poreska uprava, kada sumnja u neprijavljene prihode, može da zatraži podatke iz banke, a banka je zakonski dužna da te informacije dostavi. Dakle, frilenser ne može da se osloni na “skrivanje priliva“.
Da li frilenser treba da otvara preduzetničku radnju?
Odluka o tome da li da otvorite preduzetničku radnju zavisi od načina i obima rada. Frilenser može da posluje kao fizičko lice i da prijavljuje svaki priliv preko portala Poreske uprave, ali ako posao postane kontinuiran i broj klijenata raste, otvaranje preduzetničke radnje postaje praktičnije rešenje.
Otvaranje radnje (paušalno oporezivanje ili vođenje knjiga) ima smisla kada:
- Prihod postaje stabilan, odnosno svaki ili skoro svaki mesec postoji naplata,
- Ima više klijenata i potrebno je fakturisanje,
- Poslujete sa pravnim licima koja zahtevaju račun, ugovor i fiskalnu evidenciju.
Prednosti otvaranja preduzetničke radnje:
- Mogućnost priznavanja troškova: Troškovi poput opreme, softvera, zakupa zajedničkog radnog prostora ili poslovnih pretplata ulaze u rashode. Time se smanjuje iznos na koji se obračunava porez.
- Finansijska istorija koja je prihvatljiva za banke: Banke lakše razumeju poslovne izvode i izveštaje preduzetničke radnje nego neredovne prilive na ličnom računu fizičkog lica. To povećava šanse za kredit (stambeni, keš, lizing).
- Uređena evidencija i manji rizik od grešaka: Kada postoji računovođa, svi prihodi i rashodi se vode kroz poslovne knjige. Ovo smanjuje rizik od nepravilnih prijava i poreskih problema, naročito kada postoji više klijenata ili česti prilivi.
Nedostatak:
- Mesečni doprinosi se plaćaju i kada nema prihoda.
- Za razliku od prijave po prilivu, kod preduzetničke radnje nema pauze u obavezama.
Dakle, ako radite povremeno ili sezonski bolje je prijavljivati prihod kao fizičko lice, a ako imate stabilan i rastući prihod, preduzetnička radnja omogućava više kontrole i manje poresko opterećenje.
Koje su najčešće greške koje frilenseri prave?
Iako je sistem prijave prihoda digitalizovan i tehnički jednostavan, praksa pokazuje da frilenseri prave ponavljajuće propuste koji kasnije dovode do poreskih zaduženja, zateznih kamata ili pokretanja postupka. Većina problema ne nastaje zbog neplaćanja poreza, već zbog nepravilne evidencije i pogrešnog tumačenja propisa.
Najčešće greške su:
- Verovanje da PayPal/Payoneer “ne ulazi u evidenciju“: Priliv se oporezuje onog trenutka kada novac postane dostupan za raspolaganje, čak i pre prebacivanja na račun u banci. Poreska uprava može da zatraži podatke od banke i pristup dokumentaciji tokom nadzora.
- Mešanje ličnog i poslovnog računa: Kada se prilivi i privatne transakcije mešaju, teško je dokazati osnov naplate i izdvojiti poslovne prihode. Kod kontrole ovo može da dovede do neprijatnosti i naknadnog obračuna.
- Čuvanje prihoda bez dokumentacije: Svaki priliv mora da ima pravni osnov: ugovor, narudžbenicu ili fakturu. Bez dokumenta postoji rizik da prihod bude tretiran kao “nepoznat izvor“.
- Prijava prihoda tek na kraju godine: Sistem je mesečan. Ako se prihod ne prijavi u roku, može da nastane retroaktivni obračun poreza sa zateznom kamatom.
Sve što nema trag u dokumentaciji može da bude osporeno u poreskom postupku.
Kada angažovati advokata?
Advokatska podrška postaje važna kada postoji potreba za pravnom sigurnošću, posebno u situacijama kada frilenser izlazi iz okvira povremenog prihoda i ulazi u stabilan poslovni model.
Preporučljivo je angažovati advokata kada:
- Postoji dilema oko izbora modela oporezivanja ili otvaranja radnje,
- Nemate dokumentaciju kojom možete da dokažete osnov prihoda,
- Postoji potreba za ugovorom sa stranim klijentom (zaštita plaćanja, ugovor o čuvanju poverljivih informacija),
- Poreska uprava pokrene kontrolu ili pošalje poziv.
Advokat obezbeđuje pravnu sigurnost i sprečava da propusti ili pogrešna tumačenja propisa prerastu u finansijski teret.
Zaključak
Oporezivanje frilensera nije stvar izbora, već zakonska obaveza. Poreska uprava obezbeđuje digitalni sistem prijave, ali tačnost prijave, odluka o modelu oporezivanja, čuvanje dokumentacije, ostaju odgovornost frilensera.
Pravilno vođen status, bilo kao fizičko lice ili kao preduzetnik, smanjuje rizike, omogućava stabilno poslovanje i daje jasnu sliku o finansijskim obavezama. U situacijama koje izlaze iz standardnog okvira, pravna podrška pruža sigurnost i štiti prihod.
.jpg)
